Jeste li primetili da se u bajkama majke retko pominju, izuzev na početku priče, a potom umiru i na njihovo mesto dolaze zle maćehe, veštice i slične karakondžule? Ni sa očevima stvari ne stoje mnogo bolje. Obično su predstavljeni kao slabići koji ženama dozvoljavaju da ih odvoje od dece, pristrasni su, favorizuju jedno dete, zanemarujući ostale ili ih uopšte nema. Ako ste se zapitali zašto je to tako, odgovor leži u tome što su bajke arhetipski prikazi kolektivnog nesvesnog. Kroz priču i njene likove ispoljava se vekovima skupljano iskustvo ljudi. Brižnih, nežnih, podržavajućih i negujućih majki u realnom svetu nije bilo baš puno (niti ih ima sada), pa ih nema ni u bajkama. Ni snažnih, zdravo zaštitnički nastrojenih i mudrih očeva nema puno u realnom svetu. Zato ih ni bajke ne predstavljaju. Ove karakteristike više odgovaraju idealizovanoj slici majke i oca nego realnim ljudima.

 

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

Navešću jedan citat Ivane Kuzmanović iz njene knjige „Ljubav bez iluzija”:

 „Evo o čemu se radi: svaki se roditelj ponaša najbolje što zna i ume. Pruža najviše što može. Daje onoliko ljubavi koliko ima i zato se može zaklinjati pred Bogom i ljudima da dete voli više od svega. Ali problem nastaje u kvalitetu ljubavi. Problem nastaje u rečima: zna, ume, može, ima. Ne zna se mnogo, ume se još manje, može se ograničeno, a ima? Ima se premalo. Znaš li zašto se ima premalo? Zato što ljudi same sebe nisu zavoleli. Zato što sa generacije na generaciju prenose nezadovoljstvo i krivicu kao tradiciju. Zato što su okrenuti patnji umesto radosti. Zato što su stavili mučeništvo umesto uživanja. Zato što je ljubav neodvojiva od samosvesti i samoprihvatanja, neodvojiva od prepoznavanja svih sopstvenih osobina i emocija od slobode da se bude onakvim kakvim nas je Tvorac stvorio i svakom od nas svrhu namenio...

I zato mislim da je zadatak svih nas da znamo, umemo, možemo i imamo sve više kako bismo rađali srećnije ljude i stvarali bolji svet”.

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

Ja bih dodala: da sebi budemo roditelji kakvi smo želeli da nam budu oni koji su nas odgajali i da za sebe stvorimo bolji svet, jer tek onda možemo to učiniti za svoje potomke. Ne možemo drugima dati ono što nemamo, niti ih naučiti ono što ni sami ne znamo, koliko god im dobra želeli.

​

I tu na scenu stupa ova divna energija: Srebrna kolevka. Praktikovanjem ove energije steći ćete osećaj potpune sigurnosti i bezbednosti, koji, priznaćete mnogima nedostaje. Osetićete se ušuškano, spokojno, voljeno, kao u zagrljaju idealne majke koja bezuslovno voli. Kada steknete taj osećaj sigurnosti, bićete u stanju da otpustite strahove, osećanja ogorčenosti, mržnju prema sebi i drugima, sumnju u sebe i komplekse niže vrednosti.

​

Da bismo se kretali kroz život ophrvani ovim emocijama, mi obično postajemo kruti, strogi prema sebi i svom okruženju, hladni i na kraju umorni, iscrpljeni i prazni. S ovom energijom, otpuštamo takav način funkcionisanja i osoba se vraća svojoj izvornoj nežnosti, toplini, mekoći uz snagu da samopouzdano korača kroz život.

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

​

Uz pomoć energije Srebrna kolevka otklanjaju se nesanica, razni poremećaji spavanja, strahovi, noćne more.

​

Otpušta se sve što ne služi našem najvišem dobru, a potiče još iz detinjstva.

​

Kažu da je ova energija ženska, da leči umornu žensku dušu, ali ja je ne bih namenila samo ženama. I muška psiha ima svoj ženski deo, Animu, koja je u ogromnom broju slučajeva ranjena, izdeformisana i vapi za isceljenjem. Koliko god se od muškaraca očekivalo da budu sigurni u sebe, da znaju šta rade i da uvek vladaju sobom, zbog nedovoljno ljubavi i sigurnosti koju nisu dobili u dovoljnoj meri, oni to nisu u stanju da pruže. A sve to maskiraju hladnoćom, agresivnošću, mačo ponašanjem. Sigurna sam da im Srebrna kolevka može biti dragocena na isceljivanju osećajnog, ženskog dela sebe, kako bi bili snažni i moćni muškarci kakvi i oni i mi, žene, zaslužujemo.

​

Kao i sve Srebrne energije i ova se može koristiti za sebe, ali i za druge i to kontaktno (polaganjem ruku) i bezkontaktno (daljinski tretman).