Zašto je teško oprostiti

Oprostiti nekome najveći je izraz ljubavi prema sebi.

Oprostiti ne znači vratiti se na staro, dati opet istu šansu po ko zna koji put osobi koja nas je povredila.

To znači obraditi, svariti, otpustiti sav bes, ljutnju, zameranje, ponekad i mržnju, sve one snažne, neprijatne, teško podnošljive emocije. Osloboditi se. A tek onda proceniti da li ponovo išta želimo da imamo sa tom osobom, a ako želimo kako i pod kojim uslovima to želimo.

Pa zašto je onda teško oprostiti?

Zato što je opraštanje, ono iskreno, duboko, slojevit proces. Ni malo prijatan.

Prvo se treba suočiti sa svim neprijatnim emocijama koje imamo prema osobi za koju imamo doživljaj da nas je povredila. Bes, ljutnja, tuga, ogorčenost, zameranje... Bolno je, iscrpljujuće, ali to je lakši deo ovog procesa.

Kada to uradimo, uvek dođemo do onog dela gde zameramo sebi. Ljuti smo na sebe jer smo dugo trpeli, ćutali, dozvoljavali, išli protiv sebe samo da bi sačuvali odnos i kakav takav privid da je sve u redu.

Drugome nekako i oprostimo. Ali kako sebi? Čak i kada znamo da smo radili najbolje što smo umeli, kada smo svesni da su nas razni strahovi paralisali, i brojna pogrešna učenja koja smo usvojili od okoline blokirali da uradimo ono što je najbolje za nas, opet je teško reći sebi iskreno, od srca, sa ljubavlju: „Oprostila sam ti“.

Teško je jer postoji jedna začkoljica. Držimo se grčevito zameranja i sebi i drugome, jer se bojimo da, ako sve to otpustimo, nećemo biti u stanju da zaštitimo sebe da opet ne dođemo u istu ili sličnu situaciju. Plašimo se da ćemo učiniti iste greške, pokleknuti na istim mestima, tolerisati iste stvari kao i pre.

I hoćemo. Sve ćemo to ponoviti, ako se nismo dovoljno, suštinski promenili. Ako nismo naučili da više volimo i poštujemo sebe, ako nismo počeli da duboko verujemo da zaslužujemo ljubav, poštovanje, pažnju, toleranciju, ponovićemo sve što ne želimo da ponovimo.

Kada s mirom i potpunim ubeđenjem osetimo da vredimo baš takvi kakvi smo, da se ne moramo nikome dokazivati, da zaslužujemo (ljubav,pažnju, poštovanje...), tek tada možemo potpuno oprostiti. I sebi i drugome.

A to je proces. To je lični rast i sazrevanje. I ne može odjednom. I ne može preko noći.

Zato je teško oprostiti.

Ali vredno je svakog napora. Jer donosi slobodu i mir u duši.

Malo li je?